Procitajte Tubin novi intervju sa novinarkom Ayse Arman za novine
Novinarka je pocela ovako:
Ona se ne voli eksponirati, ne voli koristiti reč “JA”, ne vole biti u žiži, da je moguće ne bi davala nikakave intervjue, ali je prihvatila zbog serije “20 minuta”, ona je neveroatna osoba, živi u svom svetu, kao da je prisiljena biti poznata, podseća me na roman “Mali princ”, tužna i usamljena, ne veruje ljudima koje ne poznaje dobro, a bila je usamljeno dete, odrasla sa svojom bakom jer su joj roditelji radili, ali sam ju upoznala kao kreativnu i drugačiju od bilo koga, nezina unutrasnja lepota je veća nego spoljna, njen unutarnji svet je bogat i ne zanima je njen spoljni zgled.
Novinarka je pocela ovako:
Ona se ne voli eksponirati, ne voli koristiti reč “JA”, ne vole biti u žiži, da je moguće ne bi davala nikakave intervjue, ali je prihvatila zbog serije “20 minuta”, ona je neveroatna osoba, živi u svom svetu, kao da je prisiljena biti poznata, podseća me na roman “Mali princ”, tužna i usamljena, ne veruje ljudima koje ne poznaje dobro, a bila je usamljeno dete, odrasla sa svojom bakom jer su joj roditelji radili, ali sam ju upoznala kao kreativnu i drugačiju od bilo koga, nezina unutrasnja lepota je veća nego spoljna, njen unutarnji svet je bogat i ne zanima je njen spoljni zgled.
-Koja je razlika između Tube sada i Tube pre 5 godina?
Pre 5 godina sam bila zatvorena i distancirana prema drugim ljudima, a sada sam otvorenija. Kćeri će napuniti godinu dana, još uvek na njih gledam kao na čudo. 30 mi je godina, imam najlepše kćeri i živim sa predivnim mužem kojeg jako volim, radim posao koji obožavam, što više mogu tražiti od života?
-Šta Vam znače blizanci?
Oni mi znače sve. Tokom prvih sedam meseci Onur i ja smo se brinuli za njih, u kući je bilo samo nas četvoro, nismo tražili ničiju pomoć, a ljudi su se pitaju zašto nismo angazovalii dadilju. Hteli smo to učiniti sami, poput nekog testa koji smo na pocetku prošli. Ono što nam je pomoglo je da smo i Onur i ja vrlo staloženi.
-Obično se ljudi boje nositi novorođenče u svojim rukama. Šta je s vama? Da li ste se uplašili sto dobili dve devojčice?
Ne, nimalo. Onur je stvarno divan otac. Kada vidi da sam umorna i čuje ih da plaču on ode i pobrine se o njima. Daje im hranu i menja pelene. Ne smatramo ih “bremenom na leđima”, nego jako uživamo u njima. Čak smo s njima otišli na kraći put u Pariz kada su napunile 2 meseca. Ljudi su nam govorili da smo ludi, ali mi smo bili srecni, hodali smo vrtovima i posećivali restorane.
-Kada postanete prebrižna majka?
Kad sam daleko od njih. Opsednuta sam kontrolom, moram znati sve o njima kada me nema. Kada su napunile osam meseci morali smo angažovati dadilju jer sam počela snimati moju novu seriju, ali sam je zamolila da mi sastavi dnevni izvestaj o njima, a ponekad mi mobilnim pošalje poruke i fotografije. Na taj način sam istovremeno bila na setu i sa svojim kćerima.
-Jeste li se možda zapitali “zašto radim”? Volela bih da nisam u setu nego s njima?
Naravno da to puno puta kažem, ali kao što mi moje kćeri daju identitet, to jednako tako čini i gluma.
-Kakav je bio porođaj?
Razočaravajući. Htela sam se proditi prirodnim putem, ali pošto je jedna beba imala čudan položaj morala sam uraditi carski rez. Dok sam bila trudna niko samnom nije razgovarao o činu porodjaja, nećete mi verovati ako kažem da je film koji me je smirivao tokom trudnoće bio “Junior” sa Arnoldom Schwarzeneggerom. Kada sam pogledala film rekla sam sebi “U redu, moja osećanja su normalna.”, osetila sam olakšanje zbog činjenice da je u filmu muškarac u drugom stanju. Za vrijeme trudnoće sam bila totalno zbrkana.
Нема коментара:
Постави коментар