O detinstvu i slucajnoj buducnosti

Ayse Armin je Tubi postavila ova pitanja za novine Hurriyet

-Koja je Vaša priča?

Moja majka je sa Krima, a otac s Krita. Majka radi u reklamnom odelu jedne banke, a otac je inženjer elektrotehnike. Zbog njihovog posla sam odrasla kod bake, a u vrtić sam krenula u ranoj dobi.

-Jeste li imali tužno detinjstvo?

Ne, ali usamljeno detinjstvo. Živela sam u vlastitom svetu, sramežljiva, povučena, nisam znala komunicirati s ljudima koje ne znam ili kojima nisam verovala, mislila sam da me ljudi nisu me razumeli.

-Jesu li bili među najlepšim devojakama u školi i na fakultetu?

Nisam shvatala ili vodila brigu o lepoti, moj problem je bio pronaći sebe. Ko sam ja? Šta želim? U šta verujem? Smisao života? Šta za mene znače ljubav i vera?

-Jeste li pronašli odgovore na Vaša pitanja?

Da, ali polako.

-Kako ste zamišljali Vašu budućnost?

Nisam je zamišljala, slučajno sam upoznala Tomris i moj život se promijenio.

-Kako ste se odlučili za glumu?

Kad sam bila na fakultetu, s prijateljem sam obilazila radionice da vidimo šta nude, a onda smo videli radionicu fotografije. Imam fobiju od fotografiranja, uopste se ne volim slikati, ali neko me pozvao i insistirao da me slika, a ja nisam mogla odbiti. Potom sam saznala da su te fotografije poslali jednoj marketinških agenciji, a kada su me pronašli počela sam raditi u reklamama sve dok nisam srela redateljicu Tomris.